Александар Белов


 
PortalPortal  HomeHome  CalendarCalendar  GalleryGallery  Прашања/ОдговориПрашања/Одговори  ЧленовиЧленови  БарајБарај  Членски групиЧленски групи  Регистрирајте сеРегистрирајте се  Влез  

Share | 
 

 MAKEDONIJA

Go down 
Отиди на страна : 1, 2  Next
АвторПорака
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:05 am

mak zname





Makedonija ima svoja bogata mnoguvekovna istorija, kako retko koja zemja na ovie balkanski prostori. Mnoguvekovniot nepokor ja pravi ovaa zemja gorda na svojata istorija, bidej}i i pokraj sé do den dens opstana vo srceto na Balkanot. Vistinskoto jaknewe na anti~kata makedonska dr`ava zapo~nuva so doa|aweto na Filip Vtori na kralskiot prestol vo 359 g.p.n.e., za potoa da go nasledi negoviot sin Aleksandar Makedonski, koj gi pro{iril granicite na makedonskoto carstvo do Jadranskoto More, Indija i Egipet. Negovata osnovna cel bila da gi obedini vode~kite civilizacii na toga{niot svet i da gi ukine granicite me|u niv, a ne da gi pokori i uni{ti. Nekolku decenii po negovata smrt Makedonija ja zagubila svojata nezavisnost, a posledniot makedonski kral vo anti~kiot period bil Persej. Vo vremeto na Vizantija, periodot na hristijanizacijata ima{e za cel kulturna i religiska asimilacija na naselenieto na podra~jeto na Makedonija, za da se zgasne negovata etni~ka i kulturna samosvest. No ona {to se slu~i, go stori tokmu sprotivnoto: go afirmira i go razvi ~uvstvoto na jazi~en i kulturen identitet, a Kiril i Metodij od misioneri, gi prestori vo vistinski prosvetiteli i spasiteli na kulturniot integritet na `itelite na Makedonija, davaj}i im go ona najva`noto za eden narod pismenost i sopstveno kirili~no pismo. Najgolemata slava i mo} {to ja do`iveala Makedonija po Aleksandar Makedonski, e Samoilovoto carstvo (kon krajot na 10-ot vek) koe se protegalo od bregot na Crno More do Zadar na Jadran i od Dunav do Egej. Negovata kusa no slavna epopeja zavr{i so bitkata na Belasica vo 1014 g. kade {to bea oslepeni makedonskite vojnici. Po padot na ova carstvo, Makedonija stanala popri{te na dolgoro~nite interesi na najmo}nite dr`avi vo regionot, a od krajot na 14-ot vek i vo narednite pet stoletija, na ovie prostori vladeala Turskata imperija. Od ponovata istorija na ovoj vek, kako primer za makedonskiot nepokor i re{enosta po sekoja cena da ostane ona {to e, gi izdvojuvame: Ilindenskoto vostanie na 2 avgust 1903g. vo Kru{evo i Prvoto zasedanie na ASNOM odr`ano vo manastirot Prohor P~inski na 2 avgust 1944 g. koga bea udreni temelite na nejzinata dr`avnost vo ramkite na toga{na FNR Jugoslavija. So Referendumot od 1991g. Makedonija se stekna so dolgo o~ekuvanata samostojnost i nezavisnost. Na 8 april 1993g. republika Makedonija stana 181-ta ~lenka na Organizacijata na Obedinetite Nacii (OON). Ovoj kratok presek na istoriskite premre`ja na Makedonija, najdobro govori za voljata i silata kaj makedonskiot narod da se za~uva sopstveniot identitet i sopstvenata zemja, no i onoj osnoven kvalitet so koj taa se identifikuva od samiot po~etok – Makedonija, zemja, na site onie koi znaat i sakaat da `iveat zaedno vo nea. Denes vo Republika Makedonija `iveat okolu 2 milioni `iteli, od koi okolu 1 290. 000 se Makedonci ili 66,5% od vkupnoto naselenie, potoa 22,9% Albanci, 4,8% Turci, 2,73% Romi, 2,17% Srbi, 0,40% Vlasi i 4,28% ostanati nacionalnosti. Voglavno naselenieto e koncetrirano vo gradovite, najmnogu vo glavniot grad Skopje i negovata po{iroka okolina, a drugi pogolemi gradovi se: Bitola, Prilep, Kumanovo, Veles, Tetovo, [tip, Ohrid, Gostivar, Kavadarci, Strumica, Gevgelija, Ko~ani, Negotino. Oficijalen jazik vo Makedonija e makedonskiot, a pismoto e kirili~no.
Na tloto na Makedonija so vekovi se prisutni razli~ni kulturni vlijanija, koi sozdale brojni umetni~ki tvorbi. Me|utoa, vo opusot na umetni~kite ostvaruvawa, odbele`jata na tradicionalnata narodna umetnost i makedonskata etni~ka samobitnost, ostanale po mnogu ne{ta originalni, pred sé vo literaturata, muzikata, folklorot, likovnata umetnost, arhitekturata. I den denes eden pokraj drug stojat ostatoci od anti~ki palati, ranohristijanski baziliki, srednovekovni crkvi, xamii, tvrdini, kako nemi svedoci na minatoto. Kulturnoto tvore{tvo e neprocenlivo blago po koe Makedonija se prepoznava vo svetot i e rezultat od edno ogromno akumulirano op{testveno umeewe prenesuvano od pokolenie na pokolenie. Preku staroslovenskoto kulturno minato, vo ova tvore{tvo se isprepleteni mnogu elementi karakteristi~ni za balkanskata kultura, za ~ij razvoj golemo vlijanie imala vizantiskata kultura i kulturata na Orientot. Bogatstvoto i raznovidnosta se osobeno prisutni vo narodnite nosii koi se javuvaat so brojni varijanti vo ramkite na opredelena etni~ka celina. Prekrasnite vezovi, tkaenini, pletila, nosii, nakit i razni formi na narodno kitewe i ukrasuvawe, site zaedno napraveni so nepovtorliva ornamentalna dekoracija, specifi~ni tehniki i tehnolo{ko-kreativni procesi, pretstavuvaat svoevidna manifestacija na `ivotot i umetnosta. Neiscrpnoto bogatstvo elementi od narodniot vez i besprekorniot spektar od boi, se slevaat niz belinata na ra~no tkaenoto leneno platno na ko{ulite, prestilkite, zdolni{tata, elecite, ~orapite. Sovr{enata preciznost i tehnikata na tie race, niz vezot ja raska`uvaat veli~estvenata saga za Makedonija. Narodnite nosii i tvore~kite disciplini {to gi sledea, se re~isi napu{teni i se na pat da is~eznat. Zasega prodol`uvaat da egzistiraat preku prezentacijata na folklorot, za {to osoben pridones imaat kulturno-umetni~kite dru{tva i narodni ansambli koi profesionalno ili amaterski go neguvaat i afirmiraat makedonskiot folklor. Sekako deka me|u niv primatot go ima dr`avniot ansambl za narodni igri i pesni „Tanec“ od Skopje, koj godinava odbele`a golem jubilej – 50 godini od negovoto formirawe. Kako konzervator na na{ata umetnost i `iv podvi`en muzej na na{eto kulturno bogatstvo, „Tanec“ ja raznese {irum svetot ubavinata na makedonskite ora i pesni gostuvaj}i na site kontinenti.

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami


Последната промена е направена од *ANA* на Пет Мар 06, 2009 3:33 am. Мислењето е променето 1 пати
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:06 am

Kratka Istorija Na Makedonskata Pravoslavna Crkva

Vo Makedonija Hristijanstvoto pocnalo da se propoveda uste vo vremeto na svetite apostoli. Po svoeto obrak anje vo hristijanstvoto svetiot apostol Pavle izvrsil poveke blagovesnicki patuvawa, vo tekot na koisto toj go propovedal Hristovoto Slovo. Organiziral novi hristijanski opstini, a starite gi utvrduval vo veke primenoto hristijansko ucewe. Svoeto prvo patuvawe nadvor od Azija, svetiot apostol Pavle go napravil vo Makedonija. Toa zapocnalo vo 51 godina a zavrsilo vo 54 godina, pri sto vo tekot na tie godini apostolot Pavle posetil i nekoi grcki gradovi, kade sto, isto taka, bile osnovani hristijanski crkovni opstini.
St Nikola

Spored knigata, Dela na svetite apostoli, koga apostolot Pavle se naogal vo Troada, mu se javil nason, eden makedonec, koj sto go molel velejki,, Premini vo Makedonija i pomogni ni!, (D. A. 16,9). Narodot koj sto pred nekolku vekovi, stitejki ja Evropa se krenal protiv Azija i so silata na svoeto oruzje ja pokoril, sega samiot go povikuva svetiot apostol Pavle, za da ja donese vo Makedonija golemata blagavest sto se rodila vo Azija: i apostolot Pavle vednas se odzval na makedonskiot povik. Uste istiot den toj i negovite bliski sorabotnici, koi go pridruzuvale - Sila, Timotej i Luka, otplovile vo gradot Filipi (D. A. 16.11-12), koj grad se nao|al na 15 kilometri od bregot na Egejskoto More.

Gradot Filipi bil srediste na ziva kulturna, religiozna i trgovska dejnost. Niz nego pominuvale site povazni patista sto go presekuvale Balkanskiot Poluostrov, vklucuvajki go i Via Egnatia , koj sto ja presekuval Makedonija od edniot do drugiot kraj. Poznat e po toa sto e obnoven od golemiot makedonski car Filip, svedok e na nastanite povrzani so paganeto na Rimskata republika (vo 42 godina pred Rozdestvoto Hristovo) i e prviot grad vo Evropa, kade sto bilo propovedano i prifateno hristijanstvoto. Uste so samoto pristignuvawe vo Filipi, svetiot apostol Pavle i negovite sorabotnici zapocnale da go propovedat hristijanstvoto. Slu{atelite na apostolot Pavle bile pred se Makedonci, a toa moze da se zakluci od Poslanieto na svetiot apostol Pavle do Filipjanite, kade se veli deka vo Filipi imalo mnogu mal broj evrei i Grci. Potoa otkako go ostavil vo Filipi svetiot apostol i evangelist Luka, svetiot apostol Pavle so Sila i Timotej zaminale za Solun (D. A. 17 gl), glavniot grad na Makedonija.

Vo udobnoto solunsko pristani{te makedonskite carevi gi drzale brodovite na svojata flota. Solun, vo vremeto na apostolite, bil znacaen trgovski, administrativen i kulturen centar. Tuka se srek avale trgovci od Bliskiot Istok i Mala Azija so trgovci od Balkanot i Evropa. Za razlika od Filipi, vo Solun postoela brojna evrejska kolonija: tuka imalo i evrejska sinagoga, vo koja sto apostolot Pavle, za vreme na svojot prestoj vo Solun go propovedal hristijanstvoto. Imalo brojna kolonija na Grci, od koi pokraj masivnoto etnicko makedonsko naselenie sto go primale Slovoto Hristovo, go prifakale i nekoi grci (D.A. 17.4,).

Od Solun, apostolite Pavle, Sila i Timotej zaminale za Ber, grad koj bil znacitelno pomal od Solun: imalo pristani ste, silno razviena trgovija, negovite ziteli vo glavno bile Makedonci. Imalo vo Ber prestavnici na nekoi drugi etnicki grupi, no tie skoro se gubele vo kompaktnoto makedonsko mnozinstvo.

Pocitta, koja {to apostolot Pavle ja custvuval kon Makedoncite, postepeno prerasnala vo lubov. Svojata lubov kon niv toj ja izrazuva so karakteristicnite za nego dlaboki misli velejki, Kako sto e i pravo da go mislam toa za site vas, oti ve imam na srce. . . .(Filp. 1. 7-Cool

Svetiot Jovan Zlatoust. Zboruvajki za odnosot na apostolot Pavle kon makedoncite, veli: "O, kakva nezna lubov imal toj kon Makedonija i makedoncite. . .!" Ponatamu, pak, gledame deka golemiot Hristijanski propovednik Sv.Jovan Zlatoust (IV-V vek) za da gi potkrepi svoite misli za qubovta na apostolot Pavle kon Makedonija, gi citira i zborovite na apostolot upateni kon Solunjanite, a toa znaci deka Sv.Jovan Zlatoust tesno go povrzuva odnosot na Solun kon Makedonija, kako i solunjanite kon makedoncite. Vo Makedonija hristijanstvoto pocnalo posebno da zema zamav koga rimskiot car Kostantin Veliki vo 313 godina go prifatil za drzavna religija i taka im dal moznost na hristijanite slobodno da ja ispovedaat i da ja propovedaat svojata vera. Od toa vreme se poznati episkopskite sedista vo Solun, Stobi, Skupi, Astibo i Heraklea. Kon krajot na V vek Solun vek e e sedi ste na Arhiepiskopija, a Skupi na mitropolija. Po pocetokot na V vek, poradi nametnuvaweto na nepoznatiot Grcki jazik, vozvi senite vistini na Hristijanskoto ucene i mistickite dlabocini na crkovnite bogosluzbi ostanale ne dostapni za niv, pa zatoa i nivnoto hristijanizirawe ostanalo povrsno i nedostapno

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:10 am

Република Македонија је држава у југоисточној Европи, у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

Рељеф [уреди]



Карта Републике Македоније





У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.
Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских вапненаца (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина:

Полошка и Преспанска котлина су највеће.
Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијата. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама:

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.
Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима:


Планине [уреди]



Планина Планина Кораб






Шар планина






Планина
Надморска висинаВрх
1Кораб2.764 m
Голем кораб
2Шар планина2.747 m
Титов врх
3Баба2.601 m
Пелистер
4Јакупица2.540 m
Солунска глава
5Ниџе2.521 m
Кајмакчалан
6Дешат2.373 m
Веливар
7Галичица2.288 m
Магаро
8Стогово2.273 m
Голем рид
9Јабланица2.257 m
Црн камен
10Бистра2.163 m
Маденица

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:11 am

Клима, тло, вегетација [уреди]


У Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува
лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од
севера према југу земље.
Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.
Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У
брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).
Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

Хидрографија [уреди]



Сателитски снимак Охридског језера,и језера Велике и Мале Преспе





Највећи део Македоније је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим. Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица, Црни Дрим.
Македонија има 3 значајна природна језера - Охридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрва, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара. Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке.

Психоетничка структура [2] [уреди]



Македонке у народној ношњи

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:13 am

Македонија је састављена из следечих психоетничких група. Свака
група заузима свој географски рејон и има своје психофизичке особине
које је окарактеришу.



Демографија [уреди]



Број становника Републике Македоније од 1992. до 2003. (у хиљадама)






Етничка карта Македоније по општинама





За више информација погледајте Демографија Републике Македоније

Према попису становништва из 2003. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи:


Службени језик је македонски, док албански има статус "другог" званичног језика. Право званичне употребе језикана општинском нивоу имају све мањинске групе са више од 20% у уделу становништва те општине.
Вероисповест: православци (64,7%), муслимани (33,3%), знатно мање остале хришћанске верске групе (0,37%), углавном римокатолици, и јевреји. По овим подацима Македонија је земља са највећом муслиманском мањином у целој Европи (после већински муслиманских земаља).
Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово. У тзв. "Великом Скопљу"
живи више од 1/4 становништва земље, што су вези са малом густином
насељености у односу на суседне земље говори о великој усесређености
македонског становништва у великим градовима.

Политика [уреди]


За више информација погледајте Политика Републике Македоније

Облик владавине: република; Гласачко право: 18 година; Национални празник: 8. септембар.

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 3:13 am

Управна подела [уреди]







Подела Македоније на области
Македонске статистичке области или региони постоје искључиво законских и статистичких разлога. Области су:

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123. Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 85.



Економија [уреди]







10 македонских денара













Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.



Култура [уреди]









Црква Св. Јован Богослов Канео


Град Охрид је македонски и православни Јерусалим,

музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до

данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски

универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима

у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон

је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован

Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом.



Галерија [уреди]







Види још [уреди]
Химна Денес над Македонија (композиција: Тодор Скаловски,

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 12:34 pm

mak zname

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
Milizza
Модератор
Модератор
avatar

Број на мислења : 792
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 32
Местолокација : Beograd, Srbija

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 5:54 pm

Anci, hvala na informacijama! Daj, jos... Very Happy
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net/portal.htm
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 6:29 pm

krusevo
Запознајте го Крушево


Крушево
е мало гратче, што по својата положба, физиономија и културно-историско
значење е мошне интересна и атрактивна населба. Сместено на падините на
Бушава Планина на 1250 м. н.м. ова типично планинско гратче има
планинска клима. Во зимските месеци во Крушево и околината паѓа
значително количество снег. Првиот снег паѓа во почетокот на Ноември, а
понекогаш и во првата половина на Октомври и се задржува честопати до
половината на Март. Релативно долгиот зимски и снежен период,
климатските прилики и географската положба овозможуваат развиток на
зимски туризам, по што Крушево се стекнало со значителна афирмација.
Крушево постанало во 1467 г., во почетокот населено само од Македонци.
Првите Власи се доселиле во 1769 г. Градот растел и се развивал,
неговиот златен период бил на крајот на 19 век. Во 1883 г. Крушево
имало 1650 куќи и броело 12000 жители, бил трговски, занаетчиски и
културно доста развиен град. Поради заедничкиот живот и меѓусебното
влијание на Македонците и Власите, Крушево уште од првата половина на
19 век бил билингвистички град каде што главно се зборувало на влашки и
македонски, а и едните и другите ги знаеле двата јазика и тоа се
зачувало и до денес. Денес Крушево има 5000 жители, има централно место
во истоимената општина која е населена со Македонци, Власи, Албанци,
Бошњаци, Турци, Роми. Населбата има типична амфитеатрална положба,
отворена кон северо-исток. Градежно-архитектонско обележје на гратчето
е што личи на лепеза. Блескавите фасади на старите куќи и со
специфичната староградска архитектура создаваат панорама на Крушево,
кое наликува на една интегрална, голема фасада со безброј прозорци,
балкони и кровови. Во средиштето на градот е чаршијата. Во неа и кон
неа од сите страни се слеваат стрмни, тесни маалски сокаци. Градот
Крушево е богат со стари сакрални објекти меѓу кои се: црквите св.
Никола (1832); св. Богородица (1867); св. Јован (1905); манастирите св.
Спас (1836); св. Василиј; св. Преображдение и т.н. Таму се наоѓаат
исклучително ретки иконостаси, дрворези, фрески и икони. Бројните
музеи, галерии и споменици од Крушевпо прават Град-Музеј, а Крушевската
Република (2-12 Август 1903 г.) го прави Град-Востаник, бидејќи тоа е
највашниот момент на историското минато на Македонија. Културни
случувања: Десет Дена Крушевска Република од 1966г.; Ликовна колонија
Крушево од 1997 г.; Телевизиски Фестивал првиот во 1998 г.; Авто-мото
рели - традиционално се одржува; и Државно првенство во
параглајдерство. Околу градот се издига букова и дабова шума, природна
вегетација како и засадена Борова шума. Сето тоа му дава на гратчето
своевидна привлечност и го дополнува пејзажот кој восхитува.
Многубројните блиски излетнички места пленуваат со својата убавина,
подеднакво во сите годишни времиња. Географската положба, надморската
височина, климатските услови, културните знаменитости, специфичната
архитектура, богатата традиција се специфично обележје за Крушево, се
надеваме дека ќе го посетите.
<table border="0"><tr><td width="52">
</td>
<td valign="top">
</td>
<td width="52">
</td>
<td></td>
<td width="70"> </td>
</tr>
</table>



<table border="0"><tr><td rowspan="6" width="12"> </td>
<td rowspan="6" valign="top"></td></tr></table>

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 7:05 pm


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*marija*
Модератор
Модератор
avatar

Број на мислења : 1741
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 28
Местолокација : znam za jedan grad,zove se Beograd :))

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 7:10 pm

ovo je super...
hvala ana

_________________
Humanity and kindness are never forgotten,
They don't grow out of date and don't fade with time!
Keep it simple!
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://sasakovacevicfanclub.forumotion.com/forum.htm
Milizza
Модератор
Модератор
avatar

Број на мислења : 792
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 32
Местолокација : Beograd, Srbija

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Пет Мар 06, 2009 10:32 pm

Divno! Hvala, Ana! Blago njima imaju sneg do polovine marta Wink! love
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net/portal.htm
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:25 am


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:28 am

MAKEDNOSKA ARMIJA

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:29 am


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:35 am

i makednoska navivacka himna
MAKEDONIJA NAVIVA ZA VAS
Ova e zemja na šampioni
[b]Vo srce što ja nosime

I vo radost i vo solzi
Nie ke te bodrime.

Neka grmi na tribini
Koga za tebe peeme,
Ke mi dade gospod sila
Zaedno da slavime.

Makedonija naviva za vas,
Peat milioni kako eden glas,
Makedonija saka pobeda,
Milion srca edna molitva.

Javi se južna, sever i zapad
Neka ne čujat kolku sme,

Crveno - žolta toa e boja
Za koja život davame.

Neka znae sega svetot
Za nas Makedoncite,
Edno sonce na Aleksandar
Nas ni sveti vo gradite.

Makedonija naviva za vas,
Peat milioni kako eden glas,

Makedonija saka pobeda,
Milion srca edna molitva.




_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:44 am


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:49 am

HERAKLEA

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:51 am

STOBI

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:53 am

KOKINO

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:54 am

KOKINO

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:54 am


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 2:59 am

vodobadi vo kolesino strumica

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 3:00 am


_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
*ANA*
Администратор
Администратор
avatar

Број на мислења : 3291
Reputation : 0
Join date : 2009-01-08
Age : 44
Местолокација : MAKEDONIJA , SKOPJE

ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   Сре Мар 25, 2009 3:03 am

struga

_________________

Sto e toa vo lugeto tazno
Sto ziveat vo zivoti tugi
Koj vo moeto minato plovi
Sosem mirno i bez da se srami
Вратете се на почетокот Go down
Преглед на профилот на членот http://aleksandarbelov.macedonianforum.net
Sponsored content




ПишувањеПредмет: Re: MAKEDONIJA   

Вратете се на почетокот Go down
 
MAKEDONIJA
Вратете се на почетокот 
Страна 1 of 2Отиди на страна : 1, 2  Next

Permissions in this forum:Не можете да одговарате на темите во форумот
Александар Белов :: EDUKACIJA :: balkan-
Отиди до: